Медијација је поступак алтернативног начина решавања спорова, у коме стране желе да спорни однос реше мирним путем уз помоћ једног или више посредника – медијатора који кроз договарање и преговарање помажу странама да постигну заједничко решење и дођу до споразума који ће решити њихове спорне односе и бити прихватљив за обе стране.

Једна од највећих предности медијације је у томе што омогућава странама да реше своје проблеме на мирољубив начин који задовољава њихове узајамне потребе. Медијација има високу стопу успеха (80%-85%) првенствено зато што има структуру, распоред и динамику које недостају „обичним” преговорима и поступцима за решавање спорова.

Основна начела на којима се заснива медијација су :
начело добровољности које подразумева да је за поступак медијације потребна изричита сагласност обе стране, те да свака страна у поступку медијације у сваком тренутку и у свакој фази поступка може одустати од медијације

Медијација не представља судски поступак, већ је медијација неформалан поступак прилагођен интересима странака. Посебна правила у погледу начина вођења медијације не постоје, већ та правила одређује медијатор у договору са странкама, обзиром да стране одлучују како о предмету поступка медијације, тако и о садржини њиховог споразума.

Најбољи исход медијације је свакако постизање споразума страна. Ако су стране приступиле медијацији пре покретања судског поступка, њихов споразум има снагу вансудског поравнања, а дејство овог споразума је такво да уколико би једна страна поводом истог питања касније покренула и поступак пред судом, суд би спорни однос расправио на основу садржине тако постигнутог споразума.